markos

Porez na imovinu je obavezan za građane, bez obzira na to da li su rezidenti ili nerezidenti, koji poseduju nekretnine vrednije od 400.000 dinara na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj porez se primenjuje na vlasničko pravo, pravo stanovanja, zakup stana ili stambene jedinice na period duži od godinu dana, kao i na zakup javnog građevinskog zemljišta ili državnog poljoprivrednog zemljišta veće površine od 10 ari.

Porez se plaća svaka tri meseca, a tromesečna akontacija mora biti plaćena u roku od 45 dana od početka kvartala.

Kako se obračunava porez na imovinu?

Osnovica poreza na imovinu se obračunava na osnovu vrednosti koju odredi nadležni organ lokalne samouprave. Taj organ je odgovoran za utvrđivanje, naplatu i kontrolu prihoda lokalne samouprave.

Da bi se odredio godišnji porez na imovinu, prvi korak je utvrđivanje zone u kojoj se nalazi određena nepokretnost.

Jedinica lokalne samouprave, bilo da se radi o gradovima ili opštinama, mora doneti akt kojim se cela teritorija svrstava u različite zone, na osnovu njihove atraktivnosti i drugih relevantnih faktora.

Nakon što se odredi zona u kojoj se nalazi nepokretnost, utvrđuje se cena te nepokretnosti na osnovu sledećih faktora:

1. Korisna površina,
2. Prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni gde se nalazi nepokretnost.

Amortizacija i poreski obračun

Vrednost nepokretnosti, izuzev zemljišta, postepeno se umanjuje zbog amortizacije, primenjujući proporcionalnu metodu, sa stopom od najviše jedan odsto godišnje.

Nakon svake kalendarske godine, počevši od kraja godine u kojoj je izvršena izgradnja ili poslednja rekonstrukcija objekta, vrednost nepokretnosti može biti smanjena maksimalno do 40%.

Odluka o stopi amortizacije donosi se na osnovu odluke lokalne samouprave, koja je važeća na dan 15. decembra prethodne godine, i mora biti objavljena u skladu sa zakonskim propisima.

Ako skupština lokalne samouprave ne odredi stopu amortizacije ili je ne objavi u skladu sa zakonom, vrednost nepokretnosti se ne umanjuje za amortizaciju prilikom obračuna poreza na imovinu.

Kolike su stope poreza na imovinu?

Kada se određuje osnovica za porez na imovinu, koristi se formula koja uključuje množenje cene i kvadrature, nakon čega se umanjuje za iznos amortizacije prema odredbama o visini stope amortizacije za obračun poreza na imovinu.

Da bi se dobila konačna osnovica na koju se primenjuju poreske stope propisane Zakonom o porezima na imovinu, primenjuju se poreska oslobođenja i poreski krediti.

Za zemljište, poreska stopa iznosi do 0,30% (uz napomenu da se porez ne plaća ako je parcela manja od 10 ari). 

Za nepokretnosti, izuzev zemljišta, primenjuju se sledeće stope poreza na osnovicu:

• Za osnovicu do 10.000.000 dinara, stopa iznosi do 0,40%.
• Za osnovicu od 10.000.000 do 25.000.000 dinara, porez se obračunava po stopi iz prethodne tačke, uz dodatnih do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara.
• Za osnovicu od 25.000.000 do 50.000.000 dinara, porez se obračunava po stopama iz prethodnih tačaka, uz dodatnih do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara.
• Za osnovicu preko 50.000.000 dinara, porez se obračunava po stopama iz prethodnih tačaka, uz dodatnih do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara.

Kako se može umanjiti porez na imovinu?

Smanjenje poreza na imovinu može se ostvariti putem različitih osnova, a jedan od ključnih faktora je prebivalište vlasnika imovine. Stoga je važno da poreski obveznik ima prijavljeno prebivalište na adresi stana ili kuće koja je podložna oporezivanju. 

Ukoliko se ispune ovi uslovi, poreski obveznik može zatražiti smanjenje iznosa poreza na imovinu do 50%, ali najviše do 20.000,00 dinara.

Takođe, ukoliko su više obveznika prijavljeno na istoj nepokretnosti, svaki od njih ima pravo na umanjenje poreza na imovinu, proporcionalno udelu u vlasništvu. 

Isto tako, osobe starije od 65 godina koje imaju prebivalište na nepokretnosti površine do 60m2, izvan građevinskog zemljišta ili građevinskog područja, mogu ostvariti smanjenje poreza na imovinu od 75%.

Važno je napomenuti da, ukoliko su ispunjeni uslovi za smanjenje poreza na više osnova za istu nepokretnost, primenjuje se samo jedno umanjenje i to ono koje je najpovoljnije za poreskog obveznika.

Kako zaštiti svoja prava kod pogrešno utvrđenog poreza na imovinu?

Neretko se dešava da Poreska uprava proceni porez na imovinu više nego što je realno potrebno, što rezultira većim iznosima naplate. U ovakvim slučajevima, važno je da znate da imate pravo da uložite žalbu na Rešenje kojim je utvrđen porez.

Ulaganje žalbe vam omogućava da se izborite za pravičniju ocenu vrednosti vaše imovine.

Dodatni čest problem je i što Poreska uprava ne ispoštuju uvek zakonski rok za donošenje Rešenja o porezu na imovinu. I ovde imate pravo da podnesete žalbu zbog nedostatka odgovora. 

Žalba se dostavlja drugostepenom organu u roku od 15 dana, putem lične predaje, preporučene pošte ili izjavom zapisniku prvostepenog poreskog organa.

Podnošenje žalbe ne odlaže izvršenje rešenja. Ako obveznik izjavi žalbu, preporučljivo je da plati iznos koji je određen rešenjem kako bi izbegao mogućnost prinudne naplate i akumulacije kamata. Ako žalba bude uspešna, imaće pravo na povraćaj preplaćenog iznosa.

Ukoliko ste u bilo kojoj od ovih situacija, preporučljivo je da potražite pomoć advokata za poreska pitanja. Poreski advokat u Novom Sadu, Beogradu, Nišu ili bilo kom drugom mestu u Srbiji će vam pružiti efikasnu i profesionalnu podršku u procesu sastavljanja i podnošenja žalbe i zaštiti vaša prava.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Porez na imovinu u Srbiji: Uslovi, stope i zaštita prava
• Kako raskinuti vezu, a da ne povredite drugu osobu?
• Čestitamo

• Generalna [2]
• Ljubav [1]
• Zdravlje [0]
• Zdravlje [0]
• Zdravlje [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom